Stres je jedan od najčešćih fenomena koji danas svi doživljavamo. Stres može izazvati ozbiljne fizičke posledice na čoveka i njegovo telo. Kao posledica stresa mogu se javiti razna oboljenja, visoki krvni pritisak, problemi sa srcem, sa spavanjem i mnogi drugi zdravstveni problemi.

Pored fizičkih posledica, stres može imati i negativne posledice na mentalno zdravlje. To može dovesti do anksioznosti, depresije, smanjene produktivnosti i društvene izolacije, a u pojedinim slučajevima i do ishoda sa smrtnim posledicama. Zato je veoma važno prepoznati stresne situacije i naučiti kako se nositi sa stresom.

Jedan od načina da se nosite sa stresom je izbegavanje situacija koje izazivaju stres, ili ako to nike moguće, da se pripremimo najbolje što umemo kako bi umanjili stres i njegove posledice po nas.

Kako stres utiče na kardiovaskularni sistem?

Kada je organizam pod stresom, kardiovaskularni sistem može doživeti različite reakcije. Kada doživljavamo stres naše telo reaguje lučenjem hormona adrenalina i kortizola. Ovi hormoni povećavaju krvni pritisak i ubrzavaju rad srca, što dovodi do povećanja opterećenja srčanog mišića. Ova povećana aktivnost srca može biti opasna po zdravlje, posebno kod ljudi koji već imaju srčane probleme. Pored toga, intenzivan ili jak stres može izazvati i visok krvni pritisak, pa i aterosklerozu, što može dovesti do srčanog ili moždanog udara.

Uticaj stresa na apetit i probavni sistem?

Jedna od posledica stresnih situacija može biti poremećaj apetita, gde osoba može naglo da gubi ili dobija na težini. Pored toga, osobe koje su pod stresom često umeju da se okrenu nezdravoj ishrani, pa i prejedanju.

Kada ste pod stresom, vaš probavni sistem može doživeti brojne reakcije. Možete osetiti bol u stomaku, mučninu, povraćanje ili dijareju. Razlog tome je što stres stimuliše lučenje hormona kortizola, koji može usporiti varenje.

Stres i njegov uticaj na imuni sistem

Imuni sistem takođe može biti na meti stresa, pogotovo kod osoba koje su duži period izložene stresnim situacijama. U tim situacijama kod osoba često može doći do smanjenja broja belih krvnih zrnaca, što direktno utiče, odnosno povećava rizik od infekcija.

Kontiniuarna izloženost stresu može uticati i na razvoj autoimunih bolesti. Autoimune bolesti su bolesti u kojima imuni sistem napada sopstveno telo.

Kako prepoznati stres i smanjiti njegove fizičke posledice?

Postoji nekoliko načina da prepoznate kada ste pod stresom. Neki od ovih znakova uključuju ubrzan rad srca, znojenje, drhtanje, vrtoglavicu, bol u stomaku, nesanicu i gubitak apetita.

Ako primetite bilo koji od ovih simptoma, važno je preduzeti mere kako biste smanjili stres i njegove fizičke posledice. Jedan od načina za to je vežba. Fizička aktivnost pomaže u smanjenju nivoa kortizola i povećava proizvodnju endorfina, što vam može pomoći da se osećate opuštenije i srećnije. Svaka aktivnost u kojoj uživate, kao što je trčanje, hodanje, ples ili bilo koji drugi oblik fizičke aktivnosti, može vam pomoći da se osećate bolje.

Stres može imati štetan uticaj na vaše fizičko zdravlje i dovesti do raznih zdravstvenih problema. Povišen krvni pritisak, problemi sa srcem, problemi sa varenjem i oslabljen imuni sistem samo su neki od primera kako stres može uticati na vaše telo. Važno je prepoznati znake stresa i naučiti kako da smanjite stresne situacije u svom životu kako biste smanjili njegove fizičke efekte. Redovna fizička aktivnost, tehnike opuštanja i smanjenje stresnih situacija mogu pomoći u smanjenju stresa i poboljšanju opšteg zdravlja i blagostanja.