Krojačka radnja na Vračaru, servis bicikala na Novom Beogradu, pekara u Zemunu koja prima porudžbine za slave. Većina ovakvih firmi godinama živi od preporuka i stalnih mušterija, a za internet se seti tek kada primeti da nove komšije, studenti i ljudi koji su se tek doselili u kraj prolaze pored izloga ne znajući šta se iza njega nudi. Ti ljudi ne pitaju komšiju na stepeništu gde da skrate pantalone. Uzmu telefon i ukucaju upit u pretraživač.

Upravo tu se odlučuje da li će ući u radnju. Ako pretraga prikaže radnju sa adresom, radnim vremenom, nekoliko fotografija i jasnim spiskom usluga, velika je šansa da će svratiti. Ako ne prikaže ništa, otići će kod onoga ko se pojavio prvi, čak i ako je dve ulice dalje.

Ljudi traže ono što je blizu

Beograd je veliki grad i retko ko želi da pređe pola grada zbog popravke patike ili zamene ekrana na telefonu. Zato pretrage koje ljudi kucaju često sadrže naziv opštine, naselja ili ulice: „vulkanizer Banjica“, „pedikir Karaburma“, „ključevi Dorćol“. Pretraživači takođe uzimaju u obzir gde se korisnik nalazi i prikazuju rezultate iz blizine, posebno kada se pretražuje sa telefona.

Za malu firmu to je dobra vest, jer se ne takmiči sa celim internetom, već sa nekoliko radnji u svom kraju. Ali da bi pretraživač uopšte znao da radnja postoji, potrebno je da negde postoje tačni podaci o njoj. Prvi korak je besplatan profil firme na mapama, sa ispravnom adresom, telefonom, radnim vremenom i fotografijama izloga i enterijera. Drugi korak je sopstveni sajt, na koji taj profil vodi i na kome kupac nalazi sve ostalo.

Profil na mapi i sajt se dopunjuju. Profil odgovara na pitanja gde ste i kada radite. Sajt odgovara na pitanje zašto baš vi: koje usluge nudite, koliko okvirno koštaju, koliko traje izrada, da li primate kartice, da li postoji parking u blizini. Kada su podaci na oba mesta isti, i kupci i pretraživači imaju više poverenja.

Šta lokalni sajt zaista mora da ima

Sajt male beogradske firme ne mora da bude veliki. Za frizerski salon na Banovom brdu dovoljne su početna strana, stranica sa uslugama i okvirnim cenama u dinarima, nekoliko fotografija radova i stranica sa kontaktom i mapom. Ono što je važno jeste da je sve napisano jezikom kojim kupci govore, a ne opštim frazama. Rečenica „šišanje, feniranje i bojenje kose, zakazivanje telefonom ili porukom, radimo i subotom do 15 časova“ korisnija je od pasusa o strasti prema lepoti.

Adresa treba da bude napisana tekstom, a ne samo na slici, uz kratko objašnjenje kako se stiže: koja linija gradskog prevoza staje u blizini, da li je ulaz iz dvorišta, gde može da se parkira. Broj telefona treba da bude klikabilan, tako da kupac sa telefona jednim dodirom pozove radnju. Ako firma koristi Viber ili WhatsApp za zakazivanje, i to treba jasno istaći.

Stranice usluga su mesto gde se prirodno pojavljuju nazivi kraja i konkretne usluge. Servis kućnih aparata koji izlazi na teren može da napiše na kojim opštinama radi i da li naplaćuje izlazak, što kupcu iz Mirijeva odmah govori da li vredi da pozove. Takvi detalji su istovremeno i dobar tekst za pretraživače, jer odgovaraju na stvarne upite.

Ne treba zaboraviti ni stranicu sa čestim pitanjima. Kupci koji prvi put dolaze uglavnom žele da znaju iste stvari: da li je potrebno zakazivanje, koliko se čeka na popravku, da li postoji garancija, može li se platiti karticom i da li radnja radi praznicima. Ako su odgovori napisani na sajtu, telefon zvoni manje zbog sitnica, a više zbog stvarnih porudžbina. Optičarska radnja na Čukarici, na primer, može da napiše da li prima recepte od očnog lekara, koliko traje izrada naočara i da li se okvir može ostaviti na nekoliko dana radi probe. Za kupca su to presudne informacije, a za vlasnika jednokratan posao od jednog popodneva.

Brzina na telefonu i gde je sajt smešten

Većina lokalnih pretraga dolazi sa telefona, često u pokretu: neko stoji na stanici, u kolima ili ispred zatvorene radnje i traži zamenu. Ako se sajt učitava sporo, posetilac odustaje posle nekoliko sekundi i vraća se na rezultate pretrage. Zato su važne optimizovane fotografije, jednostavan dizajn i dobar server na kome sajt radi.

Mnogi vlasnici, kada krenu da biraju gde će smestiti sajt, u pretraživač ukucaju hosting Beograd i odluče se za prvu ponudu koja se pojavi. Pre te odluke korisno je proveriti nekoliko konkretnih stvari: da li server koristi brze NVMe diskove, da li je uključen besplatan SSL sertifikat za vezu sa katancem u adresnoj traci, da li se prave automatske rezervne kopije i da li podrška odgovara na srpskom jeziku kada nešto zapne. Mogućnost da se problem objasni telefonom, bez prevođenja i čekanja odgovora iz druge vremenske zone, mnogim malim firmama znači više nego što na prvi pogled deluje.

Uz sajt obično idu i poslovne mejl adrese na sopstvenom domenu, poput info ili kontakt adrese sa nazivom radnje. Takva adresa ostavlja ozbiljniji utisak od besplatnog naloga i olakšava komunikaciju sa dobavljačima i knjigovođom. Paketi namenjeni kao hosting za firme obično objedinjuju prostor za sajt, mejl naloge i zaštitu od neželjene pošte, sa računom koji glasi na firmu i plaćanjem karticom ili uplatom po predračunu. Godišnji trošak za ovakvu osnovu kod male firme u Srbiji uglavnom se meri hiljadama ili desetinama hiljada dinara, zavisno od broja sajtova, mejl naloga i prostora.

Domen kao adresa koja se ne menja

Domen je internet adresa firme i treba da bude kratak, lako izgovorljiv i da odgovara nazivu radnje. Za firme koje posluju u Beogradu i Srbiji prirodan izbor je .rs, koji kupci prepoznaju kao domaći. Ako je naziv zauzet, može se dodati naziv kraja ili delatnosti, na primer kombinacija imena radnje i reči „vračar“ ili „servis“.

Česta je situacija da je domen pre nekoliko godina registrovao neko drugi u ime firme: rođak, bivši saradnik ili agencija koja je pravila prvi sajt. Godinama sve radi, a onda taj neko prestane da se javlja, a domen se približava isteku. Zato je važno proveriti na koga glasi domen i ko ima pristup nalogu kod registra. Domen treba da bude registrovan na firmu ili vlasnika, a ne na treće lice.

Ako firma želi da sve usluge drži na jednom mestu, ili nije zadovoljna dosadašnjim pružaocem, rešenje je transfer domena kod drugog ovlašćenog registra. Postupak je u osnovi jednostavan: od dosadašnjeg registra se dobija šifra za prenos, novi registar pokreće zahtev, a domen nastavlja da radi. Kod .rs domena datum isteka se prenosom ne menja, dok se kod međunarodnih domena poput .com uz prenos najčešće plaća i produženje za godinu dana. Dobro je transfer obaviti dok domen još ima nekoliko nedelja važenja, a ne poslednjeg dana.

Od pretrage do ulaska u radnju

Sajt ne dovodi kupce sam od sebe preko noći. Pretraživačima treba vremena da ga upoznaju, a lokalnoj firmi pomaže kada su naziv, adresa i telefon svuda isto napisani: na sajtu, na profilu na mapama, na društvenim mrežama i u lokalnim imenicima. Pomažu i recenzije zadovoljnih mušterija, pa nije na odmet da se stalnim kupcima ljubazno napomene da ostave utisak na mapi.

Korisno je i povremeno dopunjavati sajt. Pekara koja pred slavsku sezonu objavi ponudu slavskih kolača i rok za porudžbinu, ili cvećara koja pred Osmi mart objavi aranžmane i cene, daje ljudima razlog da baš tada naiđu na nju. Ovakve objave ne moraju da budu duge, dovoljno je da budu tačne i na vreme.

Na kraju, uspeh se meri vrlo jednostavno: koliko je ljudi pozvalo ili ušlo u radnju i reklo da su je našli na internetu. Mnoge radnje to počnu da beleže tako što novog kupca usput pitaju kako su čuli za njih. Kada se posle nekoliko meseci pokaže da svaka peta nova mušterija dolazi preko pretrage, postaje jasno da sajt nije trošak već deo izloga, onaj koji se vidi i iz susednog naselja.