Erektilna disfunkcija, takođe poznata i kao impotencija, je stanje u kojem muškarci imaju problema sa postizanjem i održavanjem erekcije. Iako se ova bolest obično povezuje sa muškarcima u kasnijim godinama, u poslednjih nekoliko godina primećuje se i veliki broj mlađih muškaraca koji se  javljaju svom lekaru sa ovim problemom.

Da li je erektilna disfunkcija kod mladih ljudi česta pojava?

Iako je erektilna disfunkcija najčešće povezana sa starijim muškarcima, ovo stanje se može javiti i kod mlađih muškaraca. Sve je češća pojava da se erektilna disfunkcija kod mladih javi i pre četrdesete godine života. Prema nedavno sprovedenom istraživanju, oko 26% muškaraca između 40 i 70 godina ima problema sa disfunkcijom polnog organa. Isto istraživanje je pokazulo da oko 8% muškaraca starosti od 20 do 29 godina ima problema sa erekcijom, a da ovaj procenat raste na 11% kod muškaraca od 30 do 39 godina.

Šta je uzrokuje?

Postoji mnogo faktora koji mogu doprineti razvoju disfunkcije polnog organa kod mladića. Jedan od glavnih uzroka je psihički stres. Mnogi mladići se suočavaju sa velikim pritiskom u savremenom društvu, što može dovesti do anksioznosti i depresije. Ovi faktori mogu uticati na seksualni nagon i sposobnost postizanja erekcije.

Pored toga, loše navike kao što su pušenje, upotreba alkohola i droga takođe mogu doprineti razvoju erektilne disfunkcije kod mlađih muškaraca. Drugi faktori koji doprinose tome su nezdrava ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti, kao i razne bolesti poput dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.

Simptomi disfunkcije polnog organa uključuju nemogućnost postizanja ili održavanja erekcije tokom odnosa, gubitak erekcije tokom odnosa ili slabu erekciju koja nije dovoljna za penetraciju.

Kako se dijagnostikuje?

Dijagnoza erektilne disfunkcije kod mladića može se postaviti nakon razgovora sa izabranim lekarom i detaljno sprovedenim pregledom. Obično će lekari prvo razgovarati sa pacijentom o njegovim simptomima i istoriji bolesti. Nakon toga, lekar može preporučiti fizički pregled i razne testove, poput merenja nivoa hormona, kako bi se utvrdio uzrok ovog problema. Nizak nivo testosterona može dovesti do ovog problema, a merenje samog nivoa testosterona može pomoći u otkrivanju problema sa hormonskom ravnotežom u organizmu.

U retkim slučajevima lekar može posumnjati na probleme sa protokom krvi u penisu i može preporučiti ultrazvučni pregled penisa. Ovaj test može otkriti suženje ili blokade krvnih sudova koji mogu uticati na sposobnost postizanja i održavanja erekcije.

Kako se leči?

Lečenje ove bolesti kod mlađih osoba muškog pola zavisi od uzroka stanja. U nekim slučajevima, promene u načinu života, kao što su zdrava ishrana i vežbanje, mogu biti dovoljne za poboljšanje erektilne funkcije. U drugim slučajevima, lekar može da prepiše određene lekove koji pomažu u održavanju erekcije. Ovi lekovi pomažu u poboljšanju protoka krvi do penisa, što dovodi do poboljšane erektilne funkcije. Važno je napomenuti da ovi lekovi neće uvek delovati u svakom slučaju, pa je neophodno da se konsultujete sa svojim lekarom o najboljem načinu lečenja za vas.

U nekim slučajevima, terapija može uključivati i psihološku pomoć, kao što je kognitivna terapija ili savetovanje sa specijalistom za seksualne probleme. Dok u retkim slučajevima, operacija može biti neophodna za rešavanje fizičkih problema koji uzrokuju disfunkciju polnog organa. U tom slučaju kod pacijenta se ugrađuje proteza penisa, kao poslednje sredstvo.

Važno je napomenuti da svaki slučaj treba pažljivo razmotriti pojedinačno, te da je važno konsultovati lekara kako bi se utvrdio uzrok i izabrala najbolja metoda lečenja.