Kod hidroizolacije ravnog krova, mehuri i pukotine ukazuju na odvajanje, deformaciju ili prekid hidroizolacionog sloja. Takva oštećenja mogu vremenom omogućiti prodor vode i izazvati dalje propadanje termoizolacije, podloge i drugih delova krovnog sistema.

Uzrok problema često nije samo u kvalitetu ili starosti membrane. Mehuri mogu nastati zbog vlage i vazduha zarobljenih ispod nje, dok pucanje može biti posledica temperaturnih promena, pomeranja podloge, loše izvedenih spojeva ili mehaničkog oštećenja. Zbog toga je pre sanacije potrebno pregledati i membranu i slojeve koji se nalaze ispod nje.

Zašto nastaju mehuri na hidroizolacionoj membrani?

Mehuri nastaju kada se membrana odvoji od podloge, a ispod nje ostanu vlaga, vodena para ili vazduh. Problem se obično pojačava tokom toplih dana, jer zagrevanje krova povećava pritisak ispod membrane i dodatno je podiže.

Jedan od čestih problema kod hidroizolacije ravnih krovova jeste zadržavanje vlage između membrane, podloge i termoizolacije.

Vlaga zarobljena ispod membrane

Vlaga može ostati u betonskoj podlozi, cementnoj košuljici, termoizolaciji ili postojećim slojevima stare hidroizolacije. Kada se krov zagreje, deo te vlage pretvara se u vodenu paru koja nema gde da izađe.

Pritisak se tada povećava ispod membrane, zbog čega dolazi do njenog odvajanja i stvaranja mehura. Što je veća količina vlage u krovnom sistemu, veća je mogućnost da se oštećenje proširi na širu površinu.

Loša priprema i lepljenje membrane

Membrana se mora postavljati na čistu, ravnu, čvrstu i suvu podlogu. Prašina, ostaci starog materijala, masnoća, neravnine i delovi podloge koji se osipaju smanjuju prijanjanje lepka.

Mehuri mogu nastati i kada lepak nije ravnomerno nanet ili kada membrana tokom postavljanja nije dovoljno pritisnuta uz podlogu. Na mestima na kojima ostane vazduh formiraju se džepovi koji se pri zagrevanju šire i podižu membranu.

Nedostatak ili oštećenje parne brane

Vodena para iz zagrejanih prostorija kreće se prema hladnijim delovima krovnog sistema. Parna brana treba da ograniči njen prolazak prema termoizolaciji i hidroizolacionoj membrani.

Ako parna brana nije ugrađena, ako je probušena ili njeni spojevi nisu pravilno zatvoreni, para može dospeti u slojeve krova i kondenzovati se. Tako nastala vlaga ostaje zarobljena ispod membrane i vremenom dovodi do pojave mehura. Što može uticati na kvalitet života u zgradi ili kući.

Postavljanje nove membrane preko postojećeg vlažnog sistema

Nova hidroizolaciona membrana ponekad se postavlja preko stare hidroizolacije bez prethodne provere stanja podloge i termoizolacije. Ako u postojećem sistemu već ima vlage, novi nepropusni sloj sprečava njeno isušivanje.

Vlaga tada ostaje zatvorena između starih i novih slojeva. Tokom zagrevanja pretvara se u paru, povećava pritisak i izaziva odvajanje nove membrane. Zbog toga je pre postavljanja novog sloja potrebno utvrditi da li je postojeći krovni sistem suv i dovoljno stabilan za nastavak radova.

Zašto hidroizolaciona membrana puca?

Pucanje hidroizolacione membrane nastaje kada materijal više ne može da podnese naprezanje kojem je izložen. Uzrok može biti dotrajalost membrane, pomeranje podloge, loše izvedeni spojevi ili direktno mehaničko oštećenje.

Pukotine se često prvo pojavljuju na mestima gde je membrana najviše opterećena, kao što su spojevi, uglovi, dilatacije, slivnici i prodori kroz krov.

Starenje i gubitak elastičnosti

Hidroizolacione membrane su tokom godina izložene sunčevom zračenju, kiši, snegu, mrazu i visokim temperaturama. Ovi uticaji postepeno menjaju osobine materijala i smanjuju njegovu elastičnost.

Membrana vremenom može postati tvrđa i manje sposobna da prati pomeranje podloge. Kada materijal izgubi fleksibilnost, lakše dolazi do pojave sitnih površinskih pukotina, koje se kasnije mogu proširiti i omogućiti prodor vode.

Temperaturne promene i pomeranje podloge

Površina krova se tokom dana i godine stalno zagreva i hladi. Zbog toga se membrana, betonska ploča, cementna košuljica i ostali slojevi krova šire i skupljaju.

Ako membrana nema dovoljnu elastičnost ili nije pravilno postavljena, ova pomeranja stvaraju naprezanje koje može dovesti do pucanja. Pukotine iz betona ili košuljice mogu se preneti i na hidroizolaciju, posebno ako nisu pravilno obrađene pre njenog postavljanja.

Loše izvedeni spojevi i detalji

Spojevi, preklopi i varovi predstavljaju osetljive delove hidroizolacionog sistema. Ako nisu pravilno izvedeni, mogu se odvojiti, otvoriti ili popucati pod uticajem temperature i pomeranja krova.

Do problema može doći zbog nedovoljne širine preklopa, neodgovarajuće temperature varenja, prljave ili vlažne površine, kao i upotrebe materijala koji nisu međusobno kompatibilni.

Mehanička oštećenja

Membrana može pući i usled direktnog fizičkog oštećenja. To se često dešava tokom hodanja po nezaštićenom krovu, odlaganja alata i građevinskog materijala ili izvođenja naknadnih radova.

Oštećenja mogu nastati i prilikom montaže klima-uređaja, solarnih panela, antena, ventilacionih sistema i druge opreme. Oštri predmeti, metalni nosači i neodgovarajuće postavljene konstrukcije mogu probušiti, zaseći ili istegnuti membranu.

Zbog toga je tokom svih radova na krovu potrebno zaštititi hidroizolaciju i proveriti da li su nosači, prodori i mesta pričvršćivanja pravilno zaptiveni.

Gde se oštećenja najčešće pojavljuju?

Mehuri i pukotine mogu se pojaviti na bilo kom delu hidroizolacione membrane, ali su najčešći na mestima na kojima se materijal spaja, savija ili trpi veće opterećenje. Zbog toga prilikom pregleda krova posebnu pažnju treba posvetiti spojevima, slivnicima, prodorima, atikama i dilatacijama.

• Na spojevima membrane
• Oko slivnika i prodora
• Uz atike i vertikalne završetke
• Iznad pukotina i dilatacija
• Na mestima na kojima se zadržava voda

Kako se utvrđuje pravi uzrok?

Mehur ili pukotina ne pokazuje uvek gde je problem nastao, jer se voda može kretati između slojeva krova.

Pregled hidroizolacije ravnog krova obuhvata membranu, spojeve, atike, slivnike, prodore i stanje slojeva ispod završne površine.

Potrebno je proveriti i da li u podlozi ili termoizolaciji ima vlage. Kada uzrok nije vidljiv na površini, pregledaju se parna brana i ostali slojevi krova, a po potrebi se otvara manji deo membrane.

Tek nakon toga može se proceniti da li je dovoljna lokalna popravka ili je potrebna sanacija većeg dela krova.

Kako se saniraju mehuri i pukotine?

Sanacija počinje otvaranjem oštećenog dela membrane kako bi se proverilo stanje podloge i slojeva ispod nje. Ako su podloga ili termoizolacija vlažne, moraju se osušiti, a natopljeni i oštećeni materijali zameniti.

Nakon pripreme površine membrana se ponovo lepi ili vari, odnosno preko oštećenog mesta postavlja se zakrpa od kompatibilnog materijala. Zakrpa mora zahvatiti dovoljno zdravog dela membrane kako bi spoj ostao stabilan i vodonepropustan.

Istovremeno se sanira uzrok problema, poput pukotine u podlozi, loše izvedenog spoja, prodora ili oštećene parne brane. U suprotnom se mehuri i pukotine mogu ponovo pojaviti i nakon popravke.

Kada lokalna popravka nije dovoljna?

Lokalna sanacija obično nije dovoljna:

• kada su mehuri i pukotine rasprostranjeni na većem delu krova;
• kada je termoizolacija vlažna na široj površini;
• kada je membrana dotrajala, kruta i izgubila elastičnost;
• kada se nova oštećenja pojavljuju ubrzo nakon prethodne popravke;
• kada problem zahvata više slojeva krovnog sistema.

U tim slučajevima pojedinačne zakrpe daju samo privremeno rešenje, pa je potrebno obnoviti veći deo hidroizolacije.

Mehuri na hidroizolacionoj membrani najčešće ukazuju na vlagu, zarobljen vazduh ili slabo prijanjanje za podlogu. Pukotine se češće javljaju zbog starenja materijala, temperaturnih promena, pomeranja podloge i loše izvedenih spojeva ili detalja.

Trajna sanacija hidroizolacije ravnog krova ne podrazumeva samo zatvaranje mehura ili postavljanje zakrpe. Potrebno je utvrditi i ukloniti uzrok problema kako se oštećenje ne bi ponovo pojavilo.